Prof. dr Branislav Ivković, dipl. inž. građ.
Diana Vranešević, dipl. inž. građ.

ISKUSTVA I PREPORUKE SA REALIZACIJE VELIKIH INFRASTRUKTURNIH PROJEKATA

Projekat je, u suštini, svaki proces kojim se postiže neki cilj ili grupa ciljeva. Za razliku od projekata u opštem smislu, izgradnja i opremanje investicionih objekata je uvek u direktnoj vezi sa građevinarstvom kao privrednom granom. Zato se ovakvi projekti mogu nazvati „građevinski” ili, češće, „investicioni” projekti. Pri tome se podrazumeva realizacija niza aktivnosti, od same ideje o određenom investicionom dobru, preko izrade predinvesticionih studija, planske i projektne dokumentacije do ugovaranja, izgradnje i opremanja objekta, obuke kadrova i puštanja objekta u eksploataciju. Investicioni projekat predstavlja kompleksan tehničko-tehnološki, organizacioni, finansijski i pravni poduhvat čiji je cilj izgradnja i opremanje objekta, odnosno objekata za koje je u prethodnim investicionim studijama pokazano i dokazano da su svojom funkcijom neophodni investitoru ili da mu, kao takvi, donose profit.
U realizaciji projekta postoji veliki broj učesnika: Investitor, finansijer, generalni izvođač, podizvođači i kooperanti, konsultanti, projektanti, reviziona komisija, tehnička kontrola, stručni i projektantski nadzor itd. Izgradnja i razvoj infrastrukturnih sistema u svakoj državi predstavlja prioritetni zadatak. Zbog toga vlade, u svojim programima rada, o tome veoma vode računa. To su uglavnom projekti za čiju je realizaciju potrebno obezbediti velika finansijska sredstva. Izgradnja infrastrukturnih sistema je značajno opterećenje za državu, odnosno za građane, bilo da se finansiraju iz kreditnih aranžmana ili direktno iz budžeta.
Infrastrukturni objekti se, kao projekti za finansiranje, značajno razlikuju od ostalih objekata. Uglavnom su u pitanju veliki i skupi projekti: auto-putevi, železnički magistralni pravci, mostovi, aerodromi, kanali, tuneli, luke, brane, dalekovodi; za koje je potrebno relativno dugo vreme za njihovu izgradnju, znatno duže nego za druge objekte. Istovremeno, zbog velike finansijske vrednosti ovih projekata i većeg broja učesnika u njihovoj realizaciji, veoma je važno posvetiti veliku pažnju u pripremi ovih projekata, istražnim radovima, projektovanju i pravovremenoj eksproprijaciji. To znači da bi timovi koji u ime države, odnosno državnih institucija uključenih u realizaciju ovih projekata, trebalo da raspolažu sa izuzetno iskusnim i edukovanim kadrovima sposobnim da prepoznaju posledice svog delovanja i odlučivanja. Iskustvo ukazuje da to nije bio uvek takav slučaj i da se u realizaciju infrastrukturnih projekata ulazilo sa ne tako dobrom projektnom dokumentacijom koja je rađena na bazi nedovoljnih istražnih radova, često pod pritiskom viših nivoa odlučivanja da se što pre završi izrada projektne dokumentacije. Takođe se pokazalo da odgovarajuće aktivnosti na neophodnoj eksproprijaciji nisu imale i potrebnu dinamiku da omoguće nesmetan rad na terenu.

Svakako da ključnu ulogu u realizaciji projekta ima Investitor. Niz aktivnosti koje Investitor realizuje u ranim fazama razvoja projekta, pre svega u pripremi Projekta, direktno utiču na realizaciju samog projekta i zbog toga se posebno naglašava da veliku pažnju treba posvetiti istražnim radovima, izradi planske i projektne dokumentacije, kao i eksproprijaciji. Sve navedeno ukazuje na potencijalne uzroke teškoća tokom realizacije velikih infrastrukturnih projekata ukoliko se ne reagauje adekvatno i pravovremeno.